СРОДНЕ ВЕСТИ

          ДО пре три године било их је једва 15, а сада у Великој Попини, личком селу од Грачаца удаљеном двадесетак а од Книна нешто мање од 30 километара, живи више од 50 душа. То је, истина, тек мали део од оних нешто више од 700, колико их је било пре злогласне "Олује", али је и знак да ово село, ипак, лагано оживљава.
          - Живим овде са супругом Иваном, а ту су ми остали и синови Александар и Иван. Од Александра, засад, имамо и два унука, Михајла, којем је пет и мог имењака Петра, који је недавно напунио годину дана - вели 53-годишњи Петар Пепа Новаковић.
          Нису Новаковићи једина попиначка фамилија која се шири. Тако и породица Миодрага Лукића има троје деце, Анђелу, Драгана и Нађу, а породица Маринка Сучевића двоје, Момчила и Маријану.
          - Све то јесте симболично у односу на некадашњи број деце, али се она, богу хвала, ипак рађају, а ватра живота у Попини не гаси. Деца која су за школу школским минибусом, који долази по њих, иду у Грачац - додаје Пепа.
          Као и њихови преци, и садашњи Попинчани гаје овце и краве, праве чувени лички сир и, ручно како се то радило вековима, саде још чувенији лички кромпир.
          У покушајима да село оживи, помажу и бивши становници Попине или они који су, старином, из овог личког села. Међу њима је и Жарко Димић, књижевник и директор Архива САНУ у Сремским Карловцима. Он је један од иницијатора оснивања Илинденског сабора и покретања духовног живота у селу својих предака.
          Лазар Шкундрић
          - Црква Светог пророка Илије датира још из 18. века, а сабор је ове године трајао више дана. У оквиру њега смо, на сам дан Светог Илије, 2. августа, одржали и парастос жртвама "Олује" - каже Димић.
          Сабор је био прилика да се обнови још једно, нарочито за крајишке Србе нежно сећање. Из попиначке фамилије Новаковић је, открива Димић, била и Софија Ћопић, мајка великог српског писца Бранка Ћопића.
          - У оквиру сабора смо обележили и 100. годишњицу рођења нашег Брање, како су Попинчани одувек звали Бранка, који је баш овде провео значајан део детињства, а сетили смо се, наравно, и његове дивне мајке Соје - каже Димић.
          И ово подсећање је, наставља он, део покушаја да се живот, у свим сегментима, врати у Попину. Својеврстан допринос томе дала је и његова супруга, наша позната глумица Гордана Ђурђевић Димић, која је ове године била кума славе попиначке цркве. Уз то, надахнуто је казивала и Ђопићеве стихове, а посебне емоције је изазвала његова мало позната песма "Лика".
          ХАРАМБАШЕ ИЗ ЛЕГЕНДЕ
          СРБИ из Велике Попине обележили су и више него богату и славну историју хајдуковања у Лици. Из тог места су, наиме, била двојица легендарних хајдучких харамбаша, чувени Лука Лабус и Лазар Шкундрић. О њима, у непоновљивој "Башти сљезове боје" пише и сам Бранко Ћопић.
          Учесници Илинденског сабора
          ЧАСОПИС
          НА Илинденском сабору промовисан је и први број часописа "Глас Велике Попине", првог српског листа покренутог у Лици после "Олује". Димић каже да ће он излазити сваке године уочи Илиндана, а бавиће се попиначком историјом и њеним истакнутим људима, али и шансама да то село поново оживи.