...

...
Српске новине >>>>

Претражи овај блог

Translate

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

субота, 27. децембар 2014.

Noževi zariveni u vrat - poruka?


STRAVIČNO ubistvo nepokretne penzionerke Ljubinke Popadić (65),
iz Rače, čije je telo sa dva zarivena noža u vratu otkriveno u njenom
stanu, još je pod velom tajne, a kako „Novosti“ nezvanično saznaju, u
rasvetljavanje ovog monstruoznog ubistva uključena je i posebna ekipa
beogradske policije! Istraga je zasad usmerena u dva pravca - prvi je da
je nemoćnu ženu neko ubio, misleći da ima dosta novca, a drugi da bi u
zločin možda mogli biti umešani i pripadnici neke sekte.
Operativcima kragujevačke policije upravo zato
priključila se i specijalizovana ekipa za tu oblast. Na pomisao da su
„sektaši“ umešali prste u ubistvo, inicira jeziva „poruka“, s obzirom na
to da se ovdašnji inspektori dosad nisu sretali sa slučajem u kom je
neko dva noža ostavio u vratu žrtve.

- To je neubičajeno u slučajevima „klasičnog“ ubistva - navodi izvor našeg lista blizak istrazi. - Inače, u petak,
na informativnom razgovoru bili su gotovo svi stanari zgrade u
Karađorđevoj ulici, gde je do srede uveče živela ova žena. U toku je
opsežna istraga, ali zasad niko nije osumnjičen za ubistvo.

Prema nezvaničnim navodima iz istrage, penzionerka je, najverovatnije
poznavala ubicu ili više njih, koliko se u prvi mah mislilo da je bilo
kobnog dana na prvom spratu zgrade. Na vratima njenog malenog stana u
prizemlju zgrade u centru ove šumadijske varošice, nije bilo tragova
obijanja, niti premetačine.


Zločin je, inače, u sredu po podne, otkrio poštar Dragan Mitrović, koji je
došao da Ljubinki donese penziju. Vrata nisu bila zaključana, niti je
bilo odgovora na njegovo kucanje i dozivanje penzionerke. Kada je ušao u
stan, u sobi je video ženu kako leži na podu. Bila je pokrivena preko
glave prostirkom. Mitrović je tada otrčao do komšija odakle su
alarmirali policiju. Niko od suseda, međutim, nije ranije čuo ili video
bilo šta sumnjivo. Kažu da je Ljubinka bila dobra žena, koja se hrabro
nosila sa svojom bolešću. Iako nepokretna, nije želela da bilo kome bude
na teretu.

IZ STANA ODNETO 800 EVRA

SNAJA ubijene penzionerke, Dragica Popadić, ispričala nam je da joj se
Ljubinka žalila da je neko prošle godine ukrao ušteđevinu koju je
skupljala za svoju sahranu. To, međutim, kako je rekla, nije prijavila
policiji. U međuvremenu je bila uštedela oko 800 evra. Pretpostavlja se
da je taj novac odnet iz stana.

Rača: Sekta ubila penzionerku, noževi zariveni u vrat - poruka? | Hronika | Novosti.rs

петак, 19. децембар 2014.

Бистра вода у којој се виде многе жабе / Бела Тукадруз



НОВА ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ.ТРАГЕДИЈА
Закључна премиса: Бистра вода у којој се виде многе жабе

Винавер зна да је историја српске литературе неверно представљена од стане стручњака са универзитета (1936) и тврди:
"Целокупна историја књижевности наше има да се напише поново..."
Наводи и аргументе. Пише и о својој књижевној генерацији, уверен да су њени припадници нашли пут за обнову, продубљење и за прави стваралачки замах. "Једна песма, можда чак и једна реченица тога што смо ми написали и изрекли била је књижевно важнија но сва нагваждања мртвих схематичара..." Упркос томе, "наш је положај био тежак и немогућ. Јер старе генереације схематичара, разних случајних професора и васпитача омладине нису дозволиле омладини да она уђе у књижевност и у живи израз преко наших извора. Напротив, они су омладини дали свакојаку црвоточину, а нас су отстранили..." "На тај начин моја генерација није могла да изврши утицај на омладину и на широку јавност, а није јој се дало ни да дође до издања својих списа. Ми смо били извори корисни за нацију које су покушали да затрпају. Место воде са наших извора омладина је, жедна и жудна, добила филтрирано блато и жабокречину./Млађе генерације које су прошле кроз такву гимназију у власти схематиара и мумија, добиле су у гимназији одвратност према књижевности. Многи од њих нападају књижевност и културу мислећи да је то социјалност..."
Винавер је свестан да се његова књижевна генерација налази између чекића и наковња. Између преживелих схематичара и тзв. социјалних критичара. Имао је веру да ће књижевна правда према његовој генерацији бити испуњена - у историји српске књижевности, истицањем у правој значајној перспективи. Да ли се то догодило, макар при крају 20. века? Донекле. Делимично.
Винаверова генерација није успела да се развије кроз живот како би то било корисно и у мери у којој би то било корисно и за њу и за целу широку заједницу. Трагедија Винаверове књижевне генерације јесте трагедија српске културе...
Винаверов ДРЕВНИ ДУХ. "Писати, употребљавати и уобличавати многомислено градиво речи и појмова у ритмичном колебању и свесном застоју, у страсном прекиду и у истрајном поносу будноће - није ли то бити Бог и стваралац, на махове, на вечности понорне и слатке? Бити писац значи бити Бог и то не онај који буновно почива сам у себи уморан, него онај који је у пуном току склада и несклада. И још нешто, као и у игри најприснијој и толико одговорној, да је живот у питању; ко сме да се усуди да упусти власт над материјалом у који, поред речи и појма, улази и насиље против кога ће се све угњетено и домамљено светити ако му се дозволи да се отме и врати музици и даљинама? Све су богове уништила њихова рођена створења, бесна од реда, од јединства, од израза, од одлучне јасности, од многоликог прелаза, од тешког проклетства дубљег живота на који беху осуђена./ Писати: Бог, борити се да останем Бог, бити у сталној опасности да се претворим у ништавило, живети само и искључиво победом." ("За кога пишем", ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ, Београд, 1938; стр. 149)
У тексту "Култура на раскршћу" (писаном 1929; објављен у већ наведеној књизи, стр. 116-117), критикујући погрешку Г. Геземана, Винавер, тврди да "велике културе не може бити без интуиције и стваралачког прозрења. Дужност је данашњих песника и критичара да ту интуицију, те дубине даду, ма и по цену смешнога. Данашњи писци морају да надокнаде оно што су пропустили старији : да оваплоте страст интуиције, жељу духовног продубљења, смисао унутарњег «живота."
Винавер мисли да ће доћи нови песници и нови ритмови, када се душевни, унутрашњи живот продуби. Тај "нови правац" у поезији називао је КОСМИЧКИМ: "Космички не значи да се говори о звездама, сунцима, месецима, као о неким позоришним реквизитима. Космички значи да се полази од основног осећања целе целине, космоса, од једног великог осећајног јединства, великог стања духовног које обухвата смисао заједнице. Из тога стања указују се поједини детаљи, као поједине случајности, које долазе у однос са заједницом и опет се губе. Космичари су у истини што и безбројни песници мистерија и религија..." Винавер је слутио да ће се српска култура и књижевност развијати стваралачким напорима "нових нараштаја, који ће прећи преко површнога и безначајнога рационализма и омогућити традицију унутарњега живота" (стр. 117).
Централна фигура српске модерне књижевности, објављује 1952. године своје Патентно писмо, под насловом: Освајање сна.
Све крин до крина, бездан тишина,
Вртлог врлина, сумор суштина -
Све се раскраја у сто бескраја,
У сто очаја, сто одношаја
У сто дивљина, сто давнина.
Сва мора брује безмерјем струје,
Мириси рује несвест милина,
Потоци хује бестрв планина -
Све гује зује језом олује
Безноћ је дана - безвласт даљина.
Тим срцем врелим, свенадно смерним,
Тим смелим трудом, свим узалудом,
Свим недосудом, свим нерасудом,
Том слашћу худом, превлашћу лудом
Тим бићем зрелим, горко чемерним:
Букните будно, бескраје скројте,
Складите развој, облике спојте
Зглобите време, безброје збројте -
Што неће цветом - сјајем освојте.
30. децембар 1952.
 
То, пише, Винавер - три године, пред, своју, смрт.

Развој - стваралачки развој - појам, који, заобилазе – тзв. наметнути или самопроглашени критичари бирократске књижевности, или му не придају значај који стварно има, тумачи у српској критици или књижевној историји; то је оно о чему пише зрели Винавер; тражећи од уметника да раде на усклађивању свога развоја. Стваралачки развоји многих српских уметника нису били пожељни... Ако би се погледао стваралачки развој многих српских писаца, па и оних најистакнутијих, па и оних које је Винавер хвалио и подстицао на њиховим књижевним почецима, од Винаверове смрти па до 2000. године, погледао кроз
увеличана
сочива, видело би се, да нема писаца и песника, чији се опус, или појединачно дело, завршава апсолутним, да не кажем Богом, јер то многима може зазвучати чак патетично. Другим речима, у другој половини 20. века н е м а – великих стваралачких конструкција, у оном смислу како је то разумевао Винавер (наводећи као пример ТАЈНУ ВЕЧЕРУ Леонардову). Има уметничких дела у којима је дат живот у крвавом и битном сведочанству једног значајног тренутка, и врло мало, врло мало дела у којима се живот преображава ради више и веће конструкције, у којој се читаоци лакше сналазе. У тим колебањима, превлађивало је прво, током читавог 20. века. Винаверу је оно друго, крајем децембра 1952. године - преображавање живота, ради веће конструкције - изгледало видовитије.
Изгледало
му је као "огњено знамење које је овоме нараштају исписано на небесима уметности". Винавер је умро са вером да су његови савременици "кадри да то светско знамење и схватимо и да њиме живимо".
Ту има упоришта за писање једног правог патентног писма. Међутим, Винавер остаје недоречен; али у свакој видовитости има и доста недоречености.
У тексту написаном 1922. ("Задатак песника", у књ. ЧАРДАК НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ, Београд, 1938; стр. 128) Винавер сматра да се мора "веровати у велику мисију песника у нашој средини. (...) Наша средина зато је духовно учмала што је сва снага поезије била до скора - и могла бити - употребљена, утрошена за један само свој вид; за вид родољубив, морално - витешки на подлози чојства и јунаштва.
Снага поезије мора сад бити искоришћена за друге циљеве: да се неминовна духовна сувопарност и закржљалост, та спољна духовна окорелост, расече до ране, до крви, да се омогућимо рањени и крвави за шире проблеме душе, за велико струјање, за велики живот наших дана./ Запекли су се били и сувише стари ожиљци. Самим тим и старо постаће ближе и разумљиви јер, доћи ће у додир са новим тражењем као противтежа, оживеће. "
У ствари, у српској књижевности 20. века није било патентних писама; и ако је и било извесних покушаја, не могу се, ипак, ни формално, ни суштински поредити са Теслиним.
Тесла може бити мера поређења, јер није био сам научник, већ и визионар. Био је научник и метафизичар.
У српској књижевности 20. века, нема пријављених књижевних патената (формално гледано)... Неко ће рећи да се до проналазака у науци долази на други начин, у односу на уметност. (У науци се открива грешка претходника, у уметности, открића долазе обожавањем вољених претходника.) Можемо читати не један манифест у српској књижевности од 1900 - 2000. године, као крња патетнтна писма њихових састављача. Међутим, сви ти "проналасци" нису остварени; ни један од књижевних проналазака у српској књижевности споменутога периода, не сија на свим тачкама земаљске кугле, као један једини, Теслин: сијалица. Црњансково објашњење о настанку песме "Суматра" могло би се читати као нека врста Црњансковог проналаска, као и понеки манифести "барбарогенија" балканских); Винаверов укриван есеј "Одбрана песништва" (објављен 1938, у Младеновићевом часопису ХХ ВЕК), индиректно, показује и доказује, да у 20. веку нема правоог Патентног писма. Нема - генија.
И у том смислу, није згодно рећи, нема ни једног разлога да се Срби љуте на Нобелов комитет. Предлагали су Попу, Павловића и Павића за Нобелову награду, али то је изгледа покушај без наде. Јер, ко од три споменута писца има ваљани пријављени Патент? Писац "Хазарског речника"? Вероватно овај аутор има неку врсту неформалног Патента (по мишљењу његових сведока, којих има више и међу издавачима и официјелним - неофицијелним књижевним критичарима и тумачима)...
Када упоредите - патенте Николе Тесле, научника, проналазача и визионара - првог и уједно последњег Србина 20. века који је добио (и одбио) Нобелову награду, са, рецимо, било којим проналаском у српској књижевности (то није лако, наравно, из више разлога), видећете следеће: Тесла своје патенте објављује на енглеском и пријављује Патентној служби Сједињених Држава патентним писмима дајући детаљну и квалитативну спецификацију проналаска. Свима заинтересованима, Никола Тесла из Смиљана, у Лици, Аустроугарска, даје на знање да је открио то и то... Што увек потврђују и сведоци - два сведока. Када је реч о проналасцима у српској књижевности, ту су ствари мало сложеније. Има ли у српској књижевности 20. века, заиста, проналазака? Ко су проналазачи? Је ли, рецимо, модерна - проналазак? Је ли проналазак "суматраизам", "зенитизам", "дадаизам", "надреализам", соц. реализам? Критички реализам? Црни талас? Постмодернизам?
"Сигнализам"? "Клокотризам" ? "Постпостмодернизам"?...
До 1897. године Тесла је пријавио Патентној служби 79 патената!
До 1902. Тесла је пријавио још 21 проналазак.
Од 1909. до 1927. Тесла пријављује Патентној служби САД 18 патената.
Патентној служби Велике Британије Тесла пријављује 1921. шест нових патената. (Теслина патентна писма преведена су на српски и објављена у четири књиге 1996, Београд.) У српској књижевности 20. века има много више - забуна, заблуда, укривања, свега и свачега, а понајвише сујета, које су дошле главе и онима које савременици сматраху врлима... Зашто је то тако и докле ће бити тако?

четвртак, 24. април 2014.

Verovali ili ne, posle bekstva iz Zagreba Pavelića skrivao Vatikan

vatikan04

Ni Amerikanci ni Britanci nisu želeli da uhapse poglavnika NDH Antu Pavelića 1947, iako su znali detalje o njegovom boravku u Vatikanu, piše hrvatska štampa.

Tu informaciju, kako navode mediji, otkrivaju dokumenti američke obaveštajne agencije CIA s kojih je skinuta oznaka tajnosti.
„Večernji list“ prenosi da su SAD i Velika Britanija znale detalje o Pavelićevom boravku u Vatikanu, uključujući i broj sobe u kojoj se nalazio. Iako su oklevali, smislili su plan za njegovo hapšenje, ali su obe države odugovlačile ne pokazujući znatnije zanimanje.
Dokumenti CIA otkrivaju i da su Britanci Pavelića imali u rukama tokom racije u Đenovi, ali su ga pustili.
Iz izveštaja koje je pukovnik G. F. Blunda iz Komande za Mediteran 8. novembra 1947. uputio brigadnom generalu Karlu Friču, zameniku direktora obaveštajnog štaba Evrope, iščitava se američko oklevanje da sami krenu u akciju, ali i rezigniranost zbog britanskom nespremnošću za saradnju.
„U Rimu sam se 11. avgusta sastao s Bendalom iz britanske ambasade, te s američkim ambasadorom, kojega sam obavestio da je, prema proverenim informacijama, Pavelić u Vatikanu“, napisao je pukovnik Blunda i dodao da su Britanci nagovarali Amerikance da sami uhapse Pavelića.
Pozivajući se na dokument CIA, „Jutarnji list“ takođe piše o tome da je posle bekstva iz Zagreba Pavelića skrivao Vatikan. List navodi da je Pavelić s porodicom pobegao 6. maja 1945. u Austriju, gde je boravio u američkoj okupacionoj zoni, odakle se s falsifikovanim peruanskim dokumentima pod imenom don Pedro Goner (Gonner), prerušen u sveštenika, prebacuje u Italiju.
„Stiže do Rima, gde ga, kako potvrđuje deklasifikovana beleška, pod svoje okrilje uzima Vatikan u kojem je tada stolovao papa Pije XII,
bivši vatikanski nuncij u nacističkoj Nemačkoj“, piše „Jutarnji list“.
List navodi da su u Rimu, vrlo brzo nakon pada NDH, sveštenik Krunoslav Draganović i grupa sveštenika i redovnika vezanih uz Zavod
Svetog Jeronima, koji se nalazi u centru Rima, ali je pod upravom Vatikana, uspostavili mrežu koja je trebalo da omogući pripadnicima
kvislinškog režima da se prebace na tada najsigurniju lokaciju, u zemlje Južne Amerike.
Prema jednom zapisu, u Zavodu je, zajedno s funkcionerima NDH (ne i Pavelićem), boravio i Đorđe Perić, ministar propagande u srpskoj vladi Milana Nedića.
(Beta)


CIA: Vatikan krio Pavelića

уторак, 25. фебруар 2014.

Dueli: Svi tuku po Dačiću



 U OPŠTOJ političkoj tuči, koja se sve više zahuktava
kako odmiče kampanja, većina opozicionih lidera izbegava „klinč“ sa
Aleksandrom Vučićem, a sve agresivnije napadaju Ivicu Dačića.

Kako kampanja odmiče, sukobi između političkih lidera postaju
sve oštriji. Opozicija uglavnom udara SPS kako ne bi ugrozila mogući
savez sa Srpskom naprednom strankom




Praktično, naprednjaci su u otvorenom ratu samo sa
demokratama Dragana Đilasa, dok socijalisti moraju svakodnevno da se rvu
i sa Borisom Tadićem, Čedomirom Jovanovićem, Mlađanom Dinkićem...

U
bici za bošnjačke birače „u ring“ su ušli Rasim Ljajić i Sulejman
Ugljanin, a nastavljen je i višemesečni dvoboj lidera URS i bivšeg
ministra privrede Saše Radulovića.

Na
desnoj strani političkog spektra, oseća se pritajeno rivalstvo između
DSS, Dveri i radikala, ali ono nije preraslo u sukob na otvorenoj sceni.

Analitičar
Dejan Vuk Stanković kaže da sukobi koji su začeti nisu koncepcijske,
već uglavnom lične prirode. On očekuje da se oni, u poslednje dve
nedelje kampanje, rasplamsaju i kulminiraju pred samo glasanje:

-
Većina opozicionih lidera izabrala je Dačića kao „metu“, da ne bi
ugrozila eventualnu buduću saradnju sa Vučićem, a da bi privukla onaj
deo biračkog tela koji je nezadovoljan stanjem u zemlji. To je slučaj sa
Tadićem, Jovanovićem... Sukob Dinkića i Radulovića otvorio se još mnogo
pre početka kampanje.

SUKOBI U KAMPANjI
Glavni sukobi se vode na relaciji: Vučić - Đilas, Tadić - Dačić,
Jovanović - Dačić, Đilas - Tadić, Dinkić - Radulović, Jovanović - Čanak,
Ljajić - Ugljanin.
Marko
Blagojević, programski direktor CeSID objašnjava za „Novosti“ da
opozicione stranke mnogo više napadaju Dačića jer u njemu vide „laku
metu“:

- Postoje stranke koje sebe vide kao
buduće koalicione partnere SNS i one njih ne udaraju svom snagom.
Odlazeću vladu kritikuju kroz premijera Dačića, koji je lider manje
stranke u vladajućoj koaliciji. U suštini, sve se svodi na personalne
ratove jer dubokih političkih i ideoloških podela skoro da više i nema.


NEMA IDEOLOŠKE PODELE

Blagojević
smatra da će personalne političke bitke prestati tek kad se u Srbiji
stvori jasna ideološka podela na socijaldemokratske i konzervativne
stranke.

- Kod nas je postojala
koncepcijska i strateška politička podela do 2008. godine kada je bilo
neizvesno da li će Srbija krenuti ka EU ili će zaustaviti taj put. Sad
još samo DSS insistira na političkoj neutralnosti, ali to nije nametnuto
kao centralna tema kampanje.





Dueli: Svi tuku po Dačiću | Politika | Novosti.rs

четвртак, 13. фебруар 2014.

Preko granice otišlo 20.000 konobara

 SVAKI drugi konobar u Srbiji radi na crno, a oni koji su
prijavljeni ne zarađuju ni minimalac! „Zahvaljujući“ ovim, zvaničnim,
podacima ne čudi što se procenjuje da gotovo 20.000 naših ljudi u svetu
radi u ugostiteljstvu i turizmu.







Preko granice otišlo 20.000 konobara | Ekonomija | Novosti.rs

четвртак, 09. јануар 2014.

Сулејманова виолина у срцу Војводине!

КОВАЧИЦА – Поред чувених сликара наиве по којима се Ковачица прочула, драгуљ мале војвођанске варошице постао је и градитељ виолина Јан Немечек (65). Наставник музике је друга генерација страдиваријевског умећа у фамилији, а открио је, и то потпуно случајно, да у колекцији има инструмент који потиче из доба Сулејмана Првог Законодавца.
Исламски мотиви
- Моја супруга гледала је серију „Сулејман Величанствени“ и ја сам видео да Ибрахим паша свира на виолини какву ја имам у колекцији. Отрчао сам у радионицу да се уверим. Пре Страдиварија завршетак виолине није се радио у облику пужа, него у неке велике личности или главе животиње. Лице је било источњачко. Био је храм с две кула. Видео сам да инструмент има исламске мотиве – објашњава нам Јан и додаје:
- Турци нису имали градитеље. Направили су је вероватно у Чешкој 1510. године. Виолина је тренутно у Прагу. Тамо се утврђује где је тачно грађена јер се сигнатуре могу лако променити. Желим да ми издају сертификат да знам шта имам у колекцији, а боље да не знам.
Јан нам даје у руке виолину из 1687. године, затим и прави раритет из колекције грофа Естерхазија. У радионици, која се налази у издвојеном делу куће, виолине добијају нови живот, а обично долазе у деловима.
Открива тајну
- Много инструмената добијемо на поклон. Виолине нађу у контејнерима или на таванима. Људи често и не знају какво су благо пронашли – смеши се наш саговорник.
Јан се не боји за будућност породичног бизниса јер ће виолине наставити да праве његов син и унука Марина. На крају разговора открива нам једну тајну.
- Свако може да направи виолину. Није тајна у рукама. Имате на стотине хиљаде тенора у свету, а и резонантних стабала, али је само један Павароти.
_________Извор, фото Курир


Сулејманова виолина у срцу Војводине! - Правда